Pisanje nije rad, ono je, zapravo – stanje. I to stanje se uci. To je književni napredak, makar da nema progresa. Pisacpostane okružen, prazan i nepomican. Svet mu pada pred noge i on iz njega bira. Svoj in iz inspiracije. Vrlo otmeno stanje. Tek posle dolazi radost, da se taj in tasporedi, na jednoj ili dve strane. Nekad bude i više, ali retko preostane.